Hrvatska
StoryEditor

POLITIČARI JAHTAŠI PROSVJEDUJU: Zašto javnost žigoše svakog ljubitelja nautike, a bicikliste nitko ne dira?

28. Kolovoz 2021.
Dubravka na 'Dubici'

Ivo: – Otvaram susret nautičara u politici, uz ispriku što je ovako, online. To je zbog epidemiološke situacije, ali i moje situacije, ako me razumijete…

Zdravko: – Pa i ja sam još na moru, ali kod prijatelja…

Dubravka: – Pa normalno, što bi ti Slavonac s jahtom. Makar si rođen u Brodu, sigurno trebaš i skipera.

Zdravko: – Ali imam ja više prijatelja s jahtama. Eto, jedan ima 22-metarsku, baš je bilo dobro, a bio sam prije dva ljeta i na lijepom izletu oko Visa, ali ne sjećam se dužine.

Slavko: – Ma dužina nije bitna, ali bitni su prijatelji. Ja znam ploviti sa svojim Jozom, ali i on dođe k meni, pa plovimo na mom 13-metarskom 'Tomi'…

Ivo: – Ae, imaš pravo za dužinu, ali moj Juro, kad smo zapalili na njegov 'Malo vitra'… Ali poslije ga je morao prodati. Šteta, mrcina od 18,5 metara. Čujem da je sad u čarteru, jedva čekam da izađem i unajmim ga…

Ivan: – Izlaziš?

Ivo: – Pa, nadam se... jednog dana. Nego, kako ti kao Turopoljac među nama?

Ivan: – Ma, taj 'Nimbusić' od 11,5 metara nije nešto, ali čovjeka veseli…

Dubravka: – Pa i mene veseli, muž mi je davno kupio jahticu i nazvao je po meni, 'Dubica', a sad su se sjetili razvlačiti me jer je nisam prijavila u EU. Pa neću valjda s njom u Bruxelles! Ondje nema ni mora, morala bih je vezati 45 kilometara dalje, u Antwerpenu.

Zdravko: – Znaš, Dube, ja se baš ne razumijem u jahte, zato imam prijatelje. Nego, bi li mogla na 'Dubici' od Dubrovnika do Antwerpena?

Dubravka: – Pa, imam dva motora Volvo Penta ukupne snage 546 kW, to može povući, ali bilo bi možda malo predugo, avionom je brže.

Slavko: – Jooj, Dubice, ali na moru brzina nije bitna, bitno je uživanje.

Dubravka: – Ma slažem se, samo lako je tebi u penziji, ti imaš sve vrijeme svijeta, a ja moram na sve strane: od Bruxellesa do Zagreba i Dubrovnika…

Slavko: – I Pelješca, jesi li tamo išla 'Dubicom'?

Dubravka: – Festa na mostu bila je u ponoć, a ne volim navigati noću…

Ivo: – E, sjećam se da je noću najljepše vani, kad možeš gledati zvijezde… Nego, što ćemo s ovim novinarima? Stalno nas prozivaju za te jahte. Zašto ne prozivaju onog Zagrepčanina na biciklu, kako se ono zove…

Zdravko: – Tomašević.

Ivo: – E, taj. Sigurno se vozi protupropisno pa nikomu ništa.

Slavko: – A da se vratimo nama jahtašima? Ivo, jesi se vidio s Tomom?

Ivo: – Bome nisam, on je u nekom drugom krugu… Prvo sinkopa, a sad i sve drugo, baš ga je snašlo.

Ivan: – Gledajte, nije to s novinarima tako strašno, nama penzićima živo se fućka što pišu. Mi ionako na moru ne čitamo novine.

Zdravko: – Ja čitam.

Slavko: – Ma, ionako vam ne mogu ništa. Dok je vama Andrej, nemate brige ni za Povjerenstvo o sukobu interesa, ni za jahte, ni za fotelje.

Ovaj razgovor plod je autorove prljave mašte.

20. veljača 2024 17:27