S početkom 2015. u praksi bi trebala zaživjeti mjera oprosta duga prema državi, državnim tvrtkama, bankama i teleoperaterima za socijalno ugrožene građane koji duguju do 25.000 kuna. Što građani misle o tome istražio je portal MojPosao u anketi provedenoj na više od 850 ispitanika.
Čak 56% ispitanika podržava oprost/moratorij duga socijalno ugroženima. Uglavnom misle da je u pitanju ‘dobra inicijativa‘, ali upozoravaju da treba pripaziti ‘da ne bude malverzacija‘.
„U potpunosti podržavam ovu odluku, makar se ona mogla manifestirati smanjenjem poreznog opterećenja građana slabijih primanja“, kaže jedan ispitanik.
„Ljude ne treba baciti na koljena, iako će sigurno u toj grupi "socijalno ugroženih" biti i onih "socijalno spretnih" pa će im "oprošteno" samo dati još veći vjetar u leđa. Ipak, vjerujem da jednu šansu zaslužuju svi. Drugu ne“, zaključuje jedan od ispitanika.
Oprost/moratorij duga socijalno ugroženim građanima ne podržava 39% ispitanika. Uglavnom smatraju da se tim činom šalje pogrešna poruka građanima koji uredno plaćaju svoje obveze.
„Ne podržavam dio da se oprost odnosi samo na nezaposlene, jer ima ljudi koji rade, a itekako su u dugovima i pod ovrhama – njima je i teže jer imaju troškove dolaska i boravka na poslu“, kaže jedan ispitanik, a drugi dodaje da ne vidi zbog čega bi trebalo opraštati dugove prema teleoperaterima: „Njihove usluge nisu nasušna životna potreba. Osim toga, na taj su način kažnjeni svi koji uredno plaćaju račune.“
„Ispada da se mi, koji imamo minimalna primanja, odričemo svega da bi platili kredit i režije, dok se drugi razbacuju na gluposti i ne plaćaju svoje obveze. Sad bi se tim istim ljudima trebalo oprostiti. Idemo se onda svi praviti ludi pa neka država oprašta dugove“, kaže jedan ispitanik.
Moratorij/oprost duga socijalno ugroženima ne zanima 5% ispitanika. „Ionako svi muljaju na sve strane“, zaključuje jedan od njih.
Socijalno ugroženi građani koji imaju uvjete za oprost duga su osobe koje primaju socijalnu pomoć ili su nezaposlene dulje od godinu dana te umirovljenici čija primanja ne prelaze 2500 kuna za samce te 1500 kuna po članu kućanstva. Osim toga, dužnici ne smiju imati dodatnu imovinu u vidu nekretnina ili štednje, osim stambenog prostora u kojem žive.